Kolonoskopija
ŠTA JE KOLONOSKOPIJA?
Kolonoskopija je pregled unutrašnjih zidova i sluznice debelog creva. Pregled se vrši pomoću kolonoskopa. Kolonoskop je optički instrument, tanka fleksibilna i savitljiva cev koja ima ugrađenu kameru. Kolonoskopiju izvodi gastroenterolog uz pomoć sestre/tehničara. Tokom pregleda se potiskuje kolonoskop kroz anus sve do slepog creva. Kamera endoskopa omogućava vizualizaciju na monitoru što omogućava da se prati napredovanje aparata i istovremeno pregleda sluznica creva. Kolonoskop takođe sadrži i radni kanal koji služi za uvođenje pribora kojim gastroenterolog može u istom aktu uzeti uzorak (biopsiju) sumnjivog dela creva ili rešiti eventualno zatečenu patologiju (npr. bioptička klešta za biopsiju ili omče za polipektomiju).
Kolonoskopija je Zlatni standard u dijagnostici karcinoma debelog creva.
- Saznaj više
Maligne bolesti su drugi po učestalosti uzrok smrtnosti u našoj zemlji, a među malignim tumorima, karcinom debelog creva (kolorektalni karcinom) je takođe drugi po učestalosti, nakon raka bronha i dušnika. Poznato je da preko 90% karcinoma digestivnog trakta nastaje iz polipa debelog creva koji mogu krvariti (najčešće skriveno), postoje testovi koji mogu otkriti ovo krvarenje i tako prepoznati osobe visokog rizika za razvoj raka debelog creva koje će imati najviše koristi od rane kolonoskopije, jer se ovom pretragom početne promene mogu pronaći, a ukoliko je moguće i ukloniti (polipektomija).
Pored svoje uloge u prevenciji karcinoma debelog creva, kolonoskopija je osnovna dijagnostička metoda u dijagnostici i terapiji brojnih drugih patoloških stanja debelog creva kao što su upalne bolesti creva (Chronova bolest i ulcerozni kolitis) i raznih drugih patoloških stanja sluznice kolona.
Kolonoskopija je sigurna metoda i u većini slučajeva ne izaziva preteranu neugodnost. Ipak, moguće je pojava bolova ili nelagodnosti prilikom pregleda zbog rastezanja mezenterija prilikom prolaska aparata ili uduvavanjavazduha pri pregledu.
Pregled traje oko 30-45 minuta.
Kao dijagnostički pregled za rano otkrivanje raka debelog creva kolonoskopija je pokazala veliku efikasnost u smanjenju incidencije i mortaliteta od karcinoma debelog creva, što je potvrđeno brojnim randomizovanim kontrolisanim studijama. Uprkos ovako ohrabrujući rezultatima, kolonoskopija nije savršena, jer se neoplastične promene mogu prevideti tokom pregleda. U nekoliko studija učestalost neotkrivenih polipa na prvoj kolonoskopiji, iznosila je između 9% i 26%.1
Kvalitet kolonoskopije, uključujući i učestalost otkrivanja polipa, značajno varira i najvećoj meri zavisi od lekara endoskopiste koji izvodi proceduru. Da bi se osigurala maksimalna efikasnost kolonoskopije u prevenciji kolorektalnog karcinoma, neophodno je obezbediti kolonoskopiju visokog kvaliteta.
Kvalitetna kolonoskopija
Ključne komponente kvalitetno načinjene kolonoskopije su efikasnost (otkrivanje svih polipa), bezbednost (minimaliziovanje rizika za neželjene događaje) i izbegavanje dodatnih troškova (potreba za ponavljanjem pregleda, dodatnim dijagnostički procedurama itd).
Da bi se ovo osiguralo neophodno je ispuniti sledeće korake prilikom izvođenja pregleda:
Kvalitet pripreme creva treba da bude visok (BBPS>6) i potrebno ga je postići u preko 95% procedura. Ovo se postiže podeljenom dozom sredstva za pripremu i precizno napisanim uputstvom koje dobijate pre kolonoskopije.
Endoskopista treba da koriste kvalitetne endoskope, visoke rezolucije.
Pregled kompletnog creva do cekuma i terminalnog ileuma, je obavezan kod kvalitetno načinjene kolonoskopije, što treba dokumentovati odštampanim fotografijama dna cekuma i terminalnog ileuma.
Stopa učestalosti otkrivanja polipa treba da iznosi 35%. Ovo u praksi znači da dobar endoskopista otkriva i uklanja polipe, u proseku, kod trećine svojih pacijenta tokom kolonoskopije.
Važno je da vam lekar, koji izvodi kolonoskopiju, garantuje uklanjanje svih polipa veličine do 15 mm (velika većina polipa) odmah prilikom prve kolonoskopije. Važno je da se napravi plan za endoskopsko uklanjanje polipa većih od 20 mm na odloženoj kolonoskopiji.
Kolonoskopija može biti povezana sa retkim neželjenim događajima, poput krvarenja nakon polipektomije koje se moze javiti u 2-3% pacijenata i može zahtevati hospitalizaciju. Rizik od perforacije creva postoji, prilikom polipektomije velikih sesilnih polipa >3 cm i zbog toga se ove intervencije izvode samo u hospitalnim uslovima. Važno je da lekar objasni pacijentu rane znake prepoznavanja potencijalnih komplikacija.
Preventivna (eng. screening) kolonoskopija
Osobama koje su bez simptoma i imaju nizak rizik od nastanka karcinoma kolona, preporučuje se da načine prvu preventivnu kolonoskopiju u 45 godini života. Ove osobe bi trebale da nastave sa redovnim kontrolnim kolonoskopijama na svakih 10 godina, do navrše 75 godine života. Osobe koje imaju srodnika obolelog od karcinoma kolona ili polipa kolona bi trebale da započnu sa preventivnim kolonoskopija pre 40 te godine života.
Nakon načinjene kolonoskopije lekar je u obavezi, da prema važećim preporukama međunarodnih vodiča za prevenciju raka debelog creva, sačini za pacijenta odgovarajući plan praćenja i kontrola na osnovu broja uklonjenih polipa. Ako je pacijentu uklonjen polip veći od 1 cm, dva ili više polipa manjih od 1 cm treba da ponove kolonoskopiju za 3 godine, ukoliko je uklonjeno tri ili više malih polipa ili jedan veći od 2 cm, kontrolnu kolonoskopiju treba planirati za godinu dana. Ukoliko pacijent nema polipe na kolonoskopiji, kontrolna kolonoskpija se preporučuje za 10 godina.
Kolonoskopija u analgosedaciji
Kolonoskopija se može obaviti i u analgosedaciji (kojom se omogućava gubitak osjećaja bolva odnosno nelagodnosti tokom pregleda). Detaljna uputstva o posebnoj pripremi za kolonoskopiju pacijent dobija prilikom zakazivanja kolonoskopije od lekara gastroenterologa ili medicinske sestre zadužene za pripremu.
Nalaz kolonoskopije dostupan je odmah nakon pregleda sem u situacijama kada su uzete i biopisije Tada je neophodno sačekati nalaz pato-histološke analize za nekoliko dana , nekada i 2-3 nedelje.
Indikacije na kolonoskopiju
- Radi ispitivanja uzroka pojave bolova u trbuhu, pojave sveže krvi u stolici, crne prolivaste stolice, hroničnog zatvora, hroničnog proliva (dijareja)
- Radi ranog otkrivanja zloćudnog tumora (karcinoma) debelog creva.
- Radi uzimanja tkiva za biopsiju i otkrivanja upale ili tumora (malignog ili benignog).
- Teraijski radi odstranjivanja polipa
Pregled je neprijatan, bolan i zbog toga se najčešće predlaže izvođenje pregleda u analgosedaciji.
Prilikom zakazivanja pregleda pacijent će dobiti detaljno uputstvo o posebnoj pripremi za kolonoskopiju.
Koji su potencijalni rizici kolonoskopije?
- Moguće su alergijske reakcije na anestetik ili lek koji se daje pre intervencije.
- Moguća je pojava krvarenja sa mesta sa kog je uzeta biopsija (deo sumnjivog tkivo) ili sa mesta sa kog je uklonjen polip.
- Vrlo retko može nastati povreda zida debelog creva (perforacija) instrumentom.
Priprema za kolonoskopiju
Da bi de kolonoskopija sprovela neophodno je potpuno isprazniti debelo crevo.
Pravilno potpuno pražnjenje debelog creva sprovodi se upotrebom specijalnih preparata koji prazne creva i sprovođenjem pravilne dijete.
Priprema počinje 24 sata pre pregleda.
Neophodno je isplanirajte svoje obaveze (uzeti Slobodan dan kako bi se sprovela pravilna priprema). Dan pre procedure nije dozvođeno uzimanje čvrste hrane.
Dozvoljeno je jedino konzumirati bistre napitke: bistre supe (bez rezanaca), bistre voćne sokove, čaj, vodu.
Nije dozvoljeno uzimati crvene napitke (cveklu).
Noć pre planiranog pregleda nije dozvoljeno ništa jesti niti piti.
Dozvoljeno je jedino uzeti svoje lekove sa malom količinom vode.
Kao lek za pripremu se najčešće koristi Fortrans prašak.
Potrebno je rastvoriti dve kesice Fortrans praška u 2 litra vode i u 10h ujutru početi sa pijenjem. Ovu količinu tečnosti bi trebalo popti u naredna 2 -2,5 sata. Pražnjenje debelog creva počinje sa 1-2 sata nakon što je pacijent poipo Fortrans. U 18 h je potrebno rastvoriti još dve kesice Fortrans praška u 2 litra vode i rastvor potom popiti u naredna 2 – 2,5 sata.
Ukolikoje pacijent dijabetičar pre planiranog pregleda treba da e posavetuje sa nadležnim lekarom radi korigovaja doze insulina pre procedure.
Ukoliko pacijent redovno uzima neki od lekova za razređenje krvi (Aspirin, Plavix, Clopidix, Farin,
Sincum, Sintrom, Pradaxa, Xarelto, Eliquis, Fraxiparin) potrebno je pre planiranog pregleda obaviti konsultaciju sa nadležnim lekarom radi eventualne korigovanja doze leka pre procedure.
Ukoliko se kolonoskopija izvodi u analgosedacijo nije preporučljivo da pacijent naredna 24 sata ide na posao niti vozi.
Poželjno je da na intervenciju pacijent dođe u pratnji.
Nakon kolonoskopije moguće je osećati naduvenost ili ispuštati gasove (ovi simptomi prolaze nakon nekoliko sati).
Čajevi i voda se mogu piti 2h nakon pregleda a potom je dozvoljeno uzimanje laganog obroka.
Ako se nakon pregleda javi jak bol u trbuhu, visoka telesna temperature (veća od 38 C) ili jače krvarenje, neophodno je što hitnije se javiti nadležnom lekaru.
Kako se izvodi kolonoskopija?
Pregled se vrši u lokalnoj ili kratkotrajnoj opštoj anesteziji (analgosedaciji).
U lokalnoj anesteziji pregled je bolan i neprijatan.
Pregled se izvodi pomoću endoskopa. Endoskop je specijalan optički instrument, dugačka fleksibilna cev sa video kamerom na vrhu koja se preko anusa uvodi u debelo crevo do početnog dela tankog creva. Mala kamera omogućava vizualizaciju unutrašnjosti (izgled sluznice) debelog creva i početnih delova tankog creva na ekranu.
Tokom pregleda moguće je uzeti biopsiju-malu količinu tkiva za sledstvenu patohistološku analizu.
Ukoliko pacijent nosi zubnu protezu biće zamoljen da je skine pre pregleda.
Ukoliko pacijent nosi kontaktna sočiva ili naočare biće zamoljen da ih skine pre pregleda.
Ukoliko pacijent nosi naočare biće zamoljen da ih skine pre pregleda.
Kolonoskopija se obavlja u ležećem položaju na levom boku.
Lekar uvodi endoskop preko anusa u debelo crevo, i obično se pomoću posebne pumpice upumpa mala kolićina vazduha kroz cev endoskopa kako bi se zid debelog creva izravnao i sluznica debelog creva što bolje videla. U tom trenutku moguće je osetiti bol i nelagodnost. Ovi simptomi izostaju ukoliko se pregled radi u analgosedaciji.
Kad je pregled gotov, endoskop se vadi brzo i jednostavno.
Nalaz je odmah dostupan sem u situacijama kada se uzima i biopsija čija se patohistološka analiza čeka nekada i do 2-3 nedelje.
Potencijalni rizici kolonoskopije?
- Moguća je pojava krvarenje usled manjih povreda zida organa za varenje.
- Osećaj nadutosti, nelagosdnosti u trbuhu, nelagode pri gutanju, pojava grčeva
- Ako se nakon pregleda javi jak bol u trbuhu, visoka telesna temperature (veća od 38 C) ili jače krvarenje, neophodno je što hitnije se javiti nadležnom lekaru.
Kontakt
TELEFON
021 442 224
066 442 224
063 502 200
EMAIL
office@limana.rs
LOKACIJA
Bulevar cara Lazara 81,
Novi sad
