Copy-of-BLOG-3-1200x675.png

Diabetes mellitus ili šećerna bolest je hronična, progresivna bolest koja nastaje zbog apsolutnog ili relativnog deficita sekrecije insulina (hormona koji se stvara u pankreasu) i rezistencije na dejstvo insulina. Dijabetes se karakteriše hroničnom hiperglikemijom odnosno trajno povišenim nivoom šećera u krvi.

Simptomi dijabetesa

Najčešći simptomi koji prate ovu bolest su:

  • pojačano žeđanje i suvoća usta,
  • učestalo mokrenje,
  • povećana potreba za hranom i čest osećaj gladi,
  • neobjašnjiv gubitak telesne mase,
  • slabost, malaksalost, umor,
  • svrab po koži, česte infekcije…

Dijabetes je bolest koja retko kada ide sama, obično je udružena sa drugim komorbiditetima poput gojaznosti, povišenog krvnog pritiska, povišenih masnoća u krvi.

To je bolest savremenog doba koja pored zdravstvenog postaje sve više ekonomski i socijalni problem zbog velikog broja obolelih. Prema poslednjim podacima u Srbiji ima oko 770 000 obolelih. Vezuje se za moderan način života koji podrazumeva nepravilnu ishranu, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti, stres.

Postavljanje dijagnoze dijabetesa

Često se dešava da pacijenti zbog nedostatka simptoma ili neprepoznavanja istih, duži niz godina imaju dijabetes, a da i ne znaju to. Sama dijagnoza dijabetesa je laka, ali je neophodno motivisati pacijente da bar jednom godišnje rade laboratorijske analize preventivno u okviru sistematskih pregleda. Pacijenti bi posebno trebalo da se kontrolišu ako su stariji od 40 godina ili imaju neki od poznatih faktora rizika poput povišenog krvnog pritiska, povišenih masnoća u krvi, gojaznosti, pušenja.

Dijagnoza diabetesa se postavlja merenjem nivoa šećera u krvi:
● ako kod osobe koje nema nikakve simptome u dva različita merenja izmerimo glikemiju našte koja je veća ili jednaka od 7 mmol/l,
● ukoliko kod osobe sa simptomima diabetesa izmerimo vrednost glikemije veću od 11mmol/l bilo kada tokom dana,
● kada je vrednost glikoziliranog HbA1c jednaka ili veća od 6,5%.
Posebnu kategoriju čine osobe koje imaju glikemiju sa vrednostima između
5,6-7,0 mmol/l. Kod njih se radi dalje dijagnostike primenjuje oralni glukoza tolerans test (OGTT sa 75g glukoze).

Od čega zavisi odabir terapije za dijabetes?

U postavljanju dijagnoze dijabetesa važno je prepoznati tip dijabetesa, jer je to izuzetno važno za dalje lečenje pacijenta. Kada se radi o diabetesu tip I odmah se uvodi insulinska terapija. Ukoliko se radi o diabetesu tip II u lečenju možemo koristiti različite terapijske modalitete.

Onog trenutka kada se postavi dijagnoza diabetesa važno je da pacijent prihvati i primenjuje zdrave stilove života i da dobije odgovarajuću terapiju. Lečenje diabetesa zahteva individualan pristup prema svakom pacijentu uz procenu njegovih ličnih faktora rizika i pridruženih komorbiditeta. Samo tako postiže se dobra kontrola bolesti i zadovoljavajuća glikoregulacija. Sve to ima za cilj da kod pacijenata spreči nastanak mikrovaskularnih i makrovaskularnih komplikacija i poboljša kvalitet života.

Kada se javiti na pregled kod lekara ?

Preporuka je da ukoliko nemate simptome jednom godišnje uradite kompletne laboratorijske analize i pregled kod lekara. Lekar će na osnovu uzete anamneze, fizikalnog pregleda, analize Vaših laboratorijskih nalaza i faktora rizika steći uvid u Vaše zdravstveno stanje i proceniti rizik za nastanak bolesti. Dobićete savet i preporuke za dalje lečenje ukoliko je neophodno.

Ako imate dijabetes i koristite terapiju preporuka je da se na pregled javljate svakih 3-6 meseci sa nalazima HbA1c i kompletne laboratorije. Ovo je potrebno kako bi se pratilo da li je Vaš diabetes dobro regulisan i kako bi se blagovremeno korigovala Vaša terapija.

Vaš pregled u ordinaciji Limana možete lako zakazati pozivom na 021 442224, na našem sajtu. Uživo nas možete posetiti na ovoj lokaciji.


Copy-of-BLOG-2-1200x675.png

Takocubo kardiomiopatija poznata i kao Sindrom slomljenog srca predstavlja reverzibilnu, stresom uzrokovanu kardiomiopatiju (bolest srčanog mišića). Prvi put ovaj sindrom opisan je od strane Japanskih autora 1991. godine. nakon zemljotresa. Ime je dobila po zamci za hobotknice na koju podseća oblik leve komore srca sa dramatičnom apikalnom akinezijom po kojoj se ovaj sindrom karakteriše.

U literaturi ova kardiomiopatija se naziva još i sindrom apikalne balonizacije ili kateholaminima indukovna kardiomiopatija. Iako tačan uzrok ove kardiomiopatije još uvek nije poznat, pretpostavlja se da je posledica iznenada nastalih intenzivnih emotivnih reakcija. Dakle veliki strah, bol, panika mogu uzrokovati povećavanje koncentracije kateholamina u cirkulaciji, koji nakon nekoliko minuta ili sati uzrokuju neuobičajenu disfunkciju leve komore srca.

Predloženo je nekoliko teorija koje su pokušale da razjasne mehanizam nastanka ove kardiomiopatije poput:

  • Spazma koronarnih arterija (arterija koje ishranjuju srčani mišić)
  • Narušene srčane mikrovaskularne funkcije(malih krvnih sudova I kapilara) 
  • Narušenog metabolizma masti u miokardu (srčanom mišiću)
  • Akutni koronarni sindrom sa reperfuzionim oštećenjem
  • Endogeni kateholaminima uzrokovan nastanak ošamućenog miokarda i mikroinfarkta
  • Koronarna endotelijalna disfunkcija

Koji su patofiziološki mehanizmi?

U normalnim okonostima srčani mišić koristi 90% energije iz metabolizma masnih kiselina, u miru i tokom aerobne aktivnosti. Tokom ishemije ovaj put je narušen i umesto metabolizma masnih kiselina koristi se glukoza što rezultira narušenom srčanom funkcijom.

Kod pacijenata sa Takocubo kardiomiopatiojom metabolizam je usmeran na korišćenje glukoze kao izvora energije iako u pozadini nema narušene miokardne perfuzije. Najčešće se kao mogući mehanizam nastanka ove kardiomiopatije pominje stresom uzrokovano oslobađanje kateholamina, koje deluje toksično sa posledičnim nastankom ošamućenog miokarda (srčanog mišića).

Vršene su biopsije miokarda kod pacijenata sa Sindromom slomljenog srca i nađena je reverzibilna fokalna miocitoliza, infiltracija mononuklearima i nekroza vlakana odgovornih za kontrakciju. Ostaje nerazjašnjeno šta je zapravo uzrok ove kardiomiopatije, da li spazam više koronarnih krvnih sudova, tromboza, okluzija epikardijalnih krvnih sudova ili direktno toksično dejstvo na miokard.

Karakteristično abnormalno apikalno baloniranje miokarda leve komore koje se viđa kod sindroma slomljenog srca, može se nađi i u drugim stanjima, viđa se kod ljudi koji imaju okluziju prednje descedentne arterije što onemogućava postavljanje dijagnoze Sindroma slomljenog srca samo na osnovu abnormanog kretanja leve komore.

Takođe se u literature pominju i upotreba kokaina, metafentamina kao mogući uzroci ove kardiomiopatije. Istrživanja su pokazala da pacijenti sa sindromom slomljnog srca imaju značajno veću koncentraciju serumskih kateholamina (norepinefrin, epinefrin, dopamine) u odnosu na pacijente sa akutnim infarktom.

Apikalni delovi miokarda leve komore imaju veću koncentraciju simpatičke inervacije u odnosu na ostale delove miokrda što može objasniti karakterističan poremćaj kinetike ove regije uzrokovan ekscesom kateholamina. Moguće je da izvesnu ulogu ima i endotelna disfunkcija u ovom sindromu pri čemu se abnormalna sklonost spazmu u koronarnom stablu (krvnim žilama srca) može manifestovati kao angina i kao takotsubo kardiomiopatija.

Koliko se često sreće Sindrom slomljenog srca i kako ga prepoznati?

U poređenju sa pacijentima sa akutnim koronarnim sindromom, pacijenti sa Takocubo kardiomiopatijim u 90% slučajeva su ženskog pola. Obično se javlja kod žena u postmenopauzi od 58. do 75. godine života, koje su izložene velikom emotivnom ili fizičkom stresu, mada postoje opisani slučajevi i kod muškaraca.

U gotovo 1/3 slučajeva uzrok je nerazjašnjen. Kod 2/3 pacijenata moguće je povezati Sindrom slomljenog srca sa velikim emocionalnim ili fizičkim stresom koji su prethodili događaju poput:

  • Vest o smrti bliske osobe
  • Loše finansiske vesti
  • Pravni problemi
  • Velike prirodne katastrofe
  • Sudar motornim vozilom
  • Pogoršanje hronične bolesti
  • Novo dijagnostikovano ozbiljno medicinkso stanje
  • Izlaganje hirurškom lečenju
  • Boravak u jedicini intenzivne nege
  • Upotreba ili odvikavanje od nedozvoljenih droge
  • Takocubo kardiomiopatija opisana je i kod osoba koje su bile izložene utapanju
  • Napadi takođe mogu biti uzrok

Ovaj sindrom imitira akutni koronarni sindrom (nestabilnu anginu pekrots ili akutni infarkt srca). Pacijent se prezentuje sa bolom u grudima, mogu se žaliti i na osećaj nedostatka vazduha, osećaj lupanja i preskakanja srca, mučninu, povraćanje i sinkopu ( kratkotrajan gubitak svesti) , a opisan je čak i kardiogeni šok.

Za razliku od akutnog koronarnog sindroma koji se obično javlja u jutarnjim satima, takocubo kardiomiopatija javlja se u popodnevnim satima, kada su stresori više prisutni.

Pacijenti sa Sindromom slomljenog srca imaju mnogo manju incidencu poznatih faktora rizika za bolesti srca i krvnih sudova poput hipertenzije; dijabetes melitusa-povišen šećer u krvi, hiperlipidemije – povišene masnoće u krvi, pušenja, pozitivne porodične anameze (da je neko od bliskih rođaka imao neko od kardiovaskularnih oboljenja poput infarkta miokarda, šloga…)

Objektivni pregled kod pacijenta sa Sindromom slomljenog srca je obično neupadljiv. Pacijent može imati klasične znake akutnog koronarnog sindroma, obično su uznemireni, preznojani, a može se prezentovati i sa znacima akutne srčane slabosti, pacijent se žali na osećaj nedostatka vazduha i gušenje, nemogućnost ležanja na ravnom a auskultatorno nad plućnim poljima mogu se čuti pukoti koji sugerišu plućnu kongestiju.

Snižen krvni pritsak (hipotenzija) može da se javi usled popuštanja miokarda leve komore. Pacijenti sa Takocubo kardiomiopatijom možda nemaju uobičajene faktore rizika za kardiovaskurarne bolesti, ali njihov bol treba shvatiti ozbiljno. Ovi pacijenti treba da budu tretirani kao pacijenti sa akutnim koronarnim sindromom, treba im obezbediti neophodnu terapiju i sledstveno kardiološko ispitivanje.

Opisane su i atipične forme Tacokcubo CMP sa različitim poremećajima pokretljivosti zidova uključujući desnu komoru, bazalnu i medijalnu akineziju leve komore, koja može da zavede lekara u postavljanju dijagnoze.

Diferencijalno-dijagnostički potrebno je misliti i na sledeća stanja:

  • Esofagealni spazam
  • Gastroezofagealni refluks
  • Infarkt miokarda
  • Miokardnu ishemiju
  • miokarditis
  • akutni perikarditis
  • Pneumotoraks
  • Kardiogeni plućni edem
  • Plućnu emboliju
  • Nestabilnu angina
  • Aortnu disekciju
  • Kardiomiopatiju uslovljenu upotrebom kokaina

Kako se postavlja dijagnoza Takocubo kardiomiopatije?

  • glasno hrkanje
  • prekidi disanja u toku spavanja ili čudno disanje „kao da se osoba bori da udahne“ (ovaj simptom obično uoče osobe iz najbliže okoline obolelog)
  • buđenje sa osećajem suvih usta
  • jutarnje glavobolje
  • san nije okrepljujući (osoba se budi umorna, kao da nije spavala ili čak i umornija nego pre spavanja)
  • smanjena koncentracija i mentalne teškoće u obavljanju uobičajenih zadataka
  • povećana razdražljivost
  • nagle promene raspoloženja
  • izražena dnevna pospanost (osoba lako zaspe dok gleda TV, čita novine, knjigu….)

Kao i kod svakog pacijenta kod koga se sumnja na akutni koronarni sindrom, EKG je inicijalni test koji je neophodno uraditi. Na incijalnom EKG-u najčešće promene su ST elevacija (u 67 do 75%) kao i inverzija T talasa (61%). U 95% slučajeva elevacija ST segmenta se vidi u prekordijalnim odvodima i maksilmalna je u V2 i V3.

U komparaciji sa akutnim infarktom miokarda sa ST elevacijom kao posledica okluzije prednje descedentne arterije kod pacijenata sa Stresom indukovane kardiomiopatije amplitude elevacije ST segmenta je značajno niža. Kod 15 % pacijenata sa Sindromom slomljenog srca moguć je i normalnan ili EKG sa nespecifičnim promenama. Nakon normalizacije ST segmenta obično sledi dfuzna inverzija T talasa koja se obično viđa u danima i nedeljama koje slede.

Sindrom slomljenog srca se ne može pouzdano razlikovati od akutnog infarkta miokarda sa ST elevacijom na osnovu EKG zapisa. U retrospektivnoj studiji na 33 pacijenta sa Takocubo CMP autori su predložili EKG kriterijume za razlikovanje ove kardiomipatije od akutnog infarkta miokarda sa ST elevacijiom koji su se javili unutar 6 h od pojave simptoma. Kombinacija odsustva Q zubca i odsustva recipročnih promena, nedostatak elevacije STsegmenta u V1 odvodu i prisustvo ST elevacije u aVR odvodu govori u prilog Takocubo CMP sa visokom sentzitivnošču i specifičnošću.

Kardiospecifični marker, naročito troponina su povišeni kod 90% slučajeva sa Sindromom slomljenog srca, ali diskretno manje nego što se viđa kod akutnog infarkta miokarda sa ST elevacijom. BNP, moždani natriuretski peptid može takođe biti povišen i predstavlja marker popuštanja leve komore.

Transtorakalna ehokardiografija omogućava brz uvid u poremećaj segmentne pokretljivosti zidova leve komore koja se tipično viđa kod pacijenata sa Takocubo kardiomiopatijom. Veoma je karakteristična hipo do akinezija medijalnih i apiklanih segmenata leve komore. Ejekciona frakcija leve komore obično se procenjuje u tim situacijama između 20-49%. Važno je napomenuti da se ove abnormalnosti kretanja zida protežu van distribucije bilo koje pojedinačne koronarne arterije. Ehokardiografija se koristi i za praćenje rezolucije ove kardiomiopatije i poboljšanja ejekcione frakcije.

Dijagnoza stresom uzrokovane karduiomipatije potvrđuje se tipično u katatetrizacionoj laboratoriji. Uglavnom se nađe uredan luminogram epikardijalnih krvnih sudova, a kod manjeg broja nađu se hemodinamski neznačajna suženja. Prevalenca urednog luminograma kod paciejnata sa infarktom miokarda sa ST elevacijom (STEMI ) pacijenata je 1 do 12%. Za razliku od Takocubo kardiomiopatije ovaj fenomen se može objasniti tranzitornom okluzijom krvnog suda sa spontanom trombolizom, vazospazmom ili efektima leka.

Leva ventrikulografija je sigurno najpreciznija metoda sa kojom se demonstrira patognomično kretanje apikalnih segmenata miokarda leve komore i za preciznu procenu ejekcione frakcije.

Od ostalih imidžing tehnika može se uraditi RTG p/c kod pacijenata sa Sindromom slomljenog srca je najčešće normalan, ali može pokazivati znake plućnog edema.

Magnetna rezonanca srca se sve više koristi kao dijagnostički modalitet koji je jedinstveno pogodan za postavljanje dijagnoze Takotsubo kardiomiopatije preciznim vizualizacijom regionalnih abnormalnosti pokreta zida, kvantifikacijom ventrikularne funkcije i identifikacijom reverzibilnog edema i upale miokarda i odsustva nekroze i fibroza, čime se omogućava i diferencijana dijagnoza Takocubo kardiomiopatije od infarkta miokarda i miokarditisa.

Kako se leči Sindrom slomljenog srca?

S obzirom da Sindrom slomljenog srca imitira akutni koronarni sindrom na osnovu inicijalnog EKG, ne može se razlikovati od akutnog infarkta miokarda sa ST elevacijom. Pristup pacijentu treba da prati protokol za zbrinjavanje i transport pacijenta sa bolom u grudima.

Pacijent sa Takocubo kardiomiopatijom zahteva prijem u odgovarajuće kardiološko odeljenje, kako bi pacijent bio zbrinut na pravilan način. Pacijenti Takocubo kardiomiopatijom treba da budu tretirani kao da imaju akutni koronarni sindrom, sve dok se ne dokaže drugačije. Potrebno je obezbediti disajni put, disanje i cirkulaciju, otvoriti venski put (plasirati iv. Liniju) omogućiti nadoknadu kiseonika -O2 i praćenje rada srca.

Pacijenti sa znacima akutnog popuštanja leve komore mogu zahtevati primenu diuretika, dok pacijenti koji se prezentuju sa kardiogenim šokom zahtevaju ozbiljan pristup sa intravenskom nadoknadom tečnosti i primenom inotropa. Ukoliko je dostupan EHO-ultrazvuk srca pored postelje pacijenta, treba da se uradi kako bi se uočili karakteristične abdnormalnosti u kretanju zidova miokarda leve komore.

Opisani su i slučajevi uspešne primene intraaortne balon pumpe zbog opstrukcije izlaznog trakta miokarda leve komore nastale zbog hiperkinetskih potkreta bazalnih segmenata i hipo do akinetičnim apikalnih segmenata. U takvim situacijama potrebna je nadoknada tečnosti i primena beta blokatora, a primena inotropa mogla bi pogoršati situaciju, te se inotropi moraju primenjivati sa posebnom pažnjom. Aritmije su česte u Sindromu slomljenog srca i presudne za ishod pacijenta.

Pokazano je da kod pacijenata sa Takocubo kardiomiopatijom koji su se prezentovali sa bradiaritmijom može biti neophodna implantacija trajnog pejsmejkera, dok polimorfne ventrikularne aritmije zahtevaju privremenu upotrebu kardioverter defibrilatora ICD-a, dok se ne oporavi funkcija miokarda leve komore. U ordinaciji Limana rade ritmolozi (dr Filip Ađić i ritmolog dr Stefan Andrić) koji mogu ordinirati najsavremeniju ritmološku terapiju u skladu sa savremenom kliničkom praksom.

Poremećaji ritma, i ukoliko nastupi srčani zastoj, zbrinjavaju se po važećem protokolu. Uobičajena je praksa da se propisuju inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACEI) ili blokatori angiotenzinskih receptora (ARB), barem dok se funkcija leve komore (LV) ne obnovi. Takođe upotreba beta blokatora može dugoročno biti korisna, postoje dokazi da hronična upotreba beta blokatora može smanjiti ponovnu pojavu ovog sindroma.

Ostala standardna terapija za akutni infarkt miokarda sa ST elevacijom poput statina, aspirina, klopidogrela je sa nepoznatim benefitom u ovom sindromu.

Pacijenti sa poznatim prizidnim trombom u vrhu leve komore treba da imaju odgovarajuću antikoagulantnu terapoju sve dok se funkcija leve komore ne popravi a tromb ne nestane na ehokardiogarfskom pregledu. U internističko-kardiološkoj ordinaciji Limana, kardiolozi sa velikim kliničkim iskustvom a na najsavtremenijim aparatima moguće je uraditi i kontrastni ultrazvuk srca -EHO srca, kojim se omogućava precizno prepoznavanje eventualnog tromba prisutnog u vrhu srca.

Kakva je prognoza?

Pacijenti sa Sindromom slomljenog srca generalno imaju dobru prognozu. Kod 96% pacijenata sa ovom bolešću očekuje se potpun oporavak a u većini slučajeva bolest se spontano povlači u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja obično 4 do 8 nedelja. Stopa mortaliteta u bolnici varira i kreće se između 1% i 2%.

Komplikacije se javljaju kod 20% slučajeva, obično u ranoj fazi poput:

  • Levostrane srčane slabosti sa ili bez edema pluća
  • Kardiogeni šok
  • Mitralna regurgitacija
  • Ventrikularne aritmije
  • Formiranje tromba u vrhu komore
  • Rupture slobodnog zida leve komore
  • Smrt

Terapija takođe mora biti usmerena na pružanje psihološke podrške te otkrivanje uzroka stresa koji je potencijalni okidač. Praćenje pacijenata, nakon bolničkog lečenja je potrebno od strane nadležnog kardiologa, uobičajeno serijskim ehokardiografskim pregledima-ultrazvukom srca, kako bi se potvrdila rezolucija Takocubo kardiomioopatije i oporavak leve komore i registrovano poboljšanje ejekcione frakcije.

U ordinaciji Limana radi veliki broj kardiologa sa velikim kliničkim iskustvom. Takođe je moguće uraditi ehokardiografski pregled -ultrazvuk srca -EHO na vrhunskim aparatima, najnovije generacije koji omogućavaju preciznu procenu i da li je došlo do oporavka snage kontrakcije srčanog mišića. Nakon toga se preporučuje praćenje na godinu dana, jer nisu poznati dugoročni efekat nitI prava priroda ove kardiomiopatieje.

Šta se preporučuje od higijensko-dijetetskih mera života i ponašanja kako bi smanjili verovatnoću da doživimo Sindrom slomljenog srca?

Nije razjašnjeno zašto stresni događaji izazivaju ovaj sindrom kod nekih ljudi. Takođe se ne zna zašto neki ljudi razvijaju simptome čak i u odsustvu stresnog događaja. Iz tog razloga ne postoje pouzdane strategije prevencije. Ipak, bolje upravljanje stresom, uključujući podršku voljenih, moglo bi pomoći nekim ljudima.

Predlažemo prdržavanje mera Mediteranske ishrane koja uključuje tradicionalne navike života ljudi iz predela Grčke, Italije, Španije i Francuske. Generalno, to je ishrana bazirana na velikoj količini povrća, voća, mahunarki, orašastih plodova, pasulja, žitarica, ribe i maslinovog ulja. Obično uključuje nizak nivo mesa i mlečnih proizvoda. Mediteranska ishrana je povezana sa dobrim zdravljem, uključujući i zdravije srca.

Mediteranska ishrana jedina ishrana kojoj Svetska zdravstvena organizacija još uvek nije pronašla nijednu manu i koju preporučuje kao najzdraviju ishranu za čoveka. Preporučeno je imati 8-10 porcija voća i povrća na dan (ukupno do 400gr). Konzumirati pasulj, mahunarke, orašaste plodove i > 3 porcije (> 20gr ) žitarica od celog zrna na dan. Maslinovo ulje čini srž mediteranske ishrane, najzdravije je ako se konzumira kao preliv za salatu. Potrebno je konzumirati ribu bar 2 puta nedeljno (tuna, sardina, skuša, losos). Preporučen je unos manje od 200 grama pilećeg ili crvenog mesa nedeljno. Mlečni proizvodi se preporučuju sa niskim sadržajem masnoće i ne više od 2 puta dnevno.

Smanjiti unos soli, do 5gr na dan, a za bolji ukus hrane treba koristiti začinsko bilje a izbegavajte upotrebu nezdravih masti, šećera i veštačkih začina. Ograničite unos slatkiša i bazirati većinu unosa slatkog na voće. Hrana treba da bude što je više moguće sveža i neprerađena. Treba izbegavati prženje u dubokom ulju. Ključni deo mediteranske kuhinje je obedovanje s drugima i deljenje zdravih, hranjivih obroka. To je sjajan način za pristup ishrani uz podršku porodice ili bliskih osoba Ovi koraci, zajedno sa aktivnim životnim stilom, mogu dovesti do smanjenja štetnijih prehrambenih ekscesa.

Voda i vino

Voda je glavni napitak u mediteranskoj ishrani – ovo je potpuno očekivano s obzirom na to da je voda najzdravije piće za čoveka i da je 75% našeg organizama sačinjeno od vode. Treba izbegavati gazirana i zaslađena pića. Preporučeno je uz večeru dnevno popiti 1dl crnog vina. Najbolje bi bilo da odaberete kvalitetno vino, kako biste iz njega izvukli najbolje za svoje zdravlje.

Redovna fizička aktivnost svakako se preporučuje. Ranije smernice preporučivale su 30 minuta aerobne aktivnosti bar 5 dana nedeljno ( u smislu brzog žustrog hoda, vožnje biciklom, laganog džoginiga), međutim podlednjih godina ova vrednost povećana je na 1h bar 5 dana u nedelji.

Koliko je fizička aktivnost zaista bitna može ukazati i nedavno istraživanje koje je pokazalo da bi samo 5 do 10 minuta trčanja dnevno može povećati očekivan životni vek do tri godine. Trčanje je blagotvorno za srce, doprinosi boljoj regulaciji krvnog pritiska, doprinosi čvrstini kostiju i boljoj funkciji mozga.

Trčanje podiže raspoloženje, ubrzava metabolizam, pa čak olakšava i gubitak kilograma! Takođe preporučujemo dovoljno sna , bar 7 h dnevno kako bi se organizam dovoljno odmorio i regenerisao. Napominjemo da ukoliko neke životne situacije predstavljaju preveliki stres za naš organizam i ako jednostravno ne znamo kako da se nosimo sa njima nije loše potraživi pomoć psihologa ili pshijatra.

 

Vaš pregled u ordinaciji Limana možete lako zakazati pozivom na 021 442224, na našem sajtu, ili nas uživo posetite na ovoj lokaciji.


BLOG-1200x675.png

Spavanje je prirodno stanje umanjene budnosti, koje karakteriše smanjeno reagovanje na spoljašne draži. To nije obično “isključivanje” iz budnog stanja. Tokom spavanja odigravaju se brojni procesi u našem organizmu koji su neophodni za oporavak organizma i očuvanje zdravlja.

Bez spavanja čovek ne može biti zdrav, a potpuno odsustvo spavanja tokom više dana može dovesti do smrti. Osim vremena koje čovek provede u spavanju važan je i kvalitet sna kao i vreme kada spava. Tokom života neophodna dužina  spavanja se skraćuje. Odraslom čoveku je potrebo 7-9 sati spavanja. Spavanje tokom dana nije istog kvaliteta kao spavanje preko noći.

Šta mogu učiniti za dobar san?

Postoje pravila zdravog spavanja koja se zajedničnim imenom nazivaju higijena spavanja. Ako poštujemo ova pravila imaćemo bolji i kvalitetniji san, a time i bolje zdravlje.

Pravila za dobar san:

  • uvek odlazite na spavanje u približno isto vreme
  • spavajte u udobnom krevetu sa čistom posteljinom u prostoriji koja je dobro provetrena, zamračena, čija je temperatura za par stepeni niža u odnosu na prostoriju u kojoj sprovodite dnevne aktivnosti
  • televizoru i kompjuteru nije mesto u spavaćoj sobi pola sata pre odlaska na spavanje prestanite da koristie tzv. izvore plavog svetla (kompjuter, tablet, mobilni telefon)
  • najmanje dva sata pre odlaska na spavanje ne konzumirajte hranu
  • alkohol i sedativi loše utiču na kavalitet spavanja zbog čega se savetuje da ih izbegavate

Poremećaji spavanja

Postoji veliki broj poremećaja spavanja. U ordinaciji Limana dr Darko Tasić sa našim timom pulmologa se bavi sa samo jednim od njih a to je Opstruktivna Sleep apnea ili prekidi disanja u toku spavanja. To je poremećaj spavanja u kome u toku sna dolazi do naglog prekida disanja što uslovljava pad nivoa kiseonika u krvi i „buđenje mozga ulsled gušenja“ zbog čega osoba odjednom počinje duboko da diše kako bi normalizovala nivo kiseonika u krvi. Ovo se ponavlja više puta tokom noći.

Posledica ovakvih promena je da se ne postiže dovoljno dubok i kvalitetan san sa jedne strane, a sa druge strane  ponavljano snižavanje nivoa kiseonika u krvi uvodi organizam u stanje hroničnog stresa zbog čega hormoni stresa postaju dominatni u organizmu. Ukoliko ovo dugo traje narušava se ravnoteža u organizmu i razvija bolest.

Postoje dve osnovne vrste sleep apnee: opstruktivna i centralna.

Opstruktivna sleep apnea nastaje na sledeći način. Tokom spavanja dolazi do opuštanja svih mišića pa i mišića vrata, nepca i ždrela koji gornje disajne puteve drže otvorenim. Usled genetskih faktora, gojaznosti i nekih bolesti sinusa i ždrela (grka)  može doći do potpunog zatvaranja gornjih disajnih puteva i prestanka disanja. U toj situaciji osoba hrče, davi se ili potuno prestaje da diše, što dovodi do smanjenja kvaliteta sna. 

Centralna sleep apnea nastaje kao posledica prestanka aktivnosti centra za disanje koji se nalazi u mozgu zbog čega mišići koji omogućavaju disanje ne dobijaju signal za aktivaciju i „prestaju da rade“ što za posedicu ima prestanak disanja. 

Faktori rizika za nastanak Sleep apnee

  • gojaznost
  • širok i kratak vrat
  • urođeno slab ili sužen gornji disajni put, uvećani krajnici
  • muški pol (muškarci 2-3 puta češće boluju od žena)
  • starije životno doba (sleep apnea se češće javlja kod osoba srednje i starije životne dobi, sa starnjem rizik od razvoja sleep apnee se povećava)
  • postojanje sleep apnee u bliskih rođaka
  • upotreba: alkohola, sedativa, miorelaksanata
  • pušenje
  • hronični otok sluznice nosa
  • neka oboljenja kao srčana slabost, šećerna bolest tip 2 (dijabetes melitus), prethodni šlog (infarkt mozga), bronhijalna astma.

Simptomi Sleep apnee

  • glasno hrkanje
  • prekidi disanja u toku spavanja ili čudno disanje „kao da se osoba bori da udahne“ (ovaj simptom obično uoče osobe iz najbliže okoline obolelog)
  • buđenje sa osećajem suvih usta
  • jutarnje glavobolje
  • san nije okrepljujući (osoba se budi umorna, kao da nije spavala ili čak i umornija nego pre spavanja)
  • smanjena koncentracija i mentalne teškoće u obavljanju uobičajenih zadataka
  • povećana razdražljivost
  • nagle promene raspoloženja
  • izražena dnevna pospanost (osoba lako zaspe dok gleda TV, čita novine, knjigu….)

Ne javljaju se svi simptomi kod jedne osobe. Oni mogu biti prisutni u različitim kombinacijama i različitog stepena izraženosti. 

Da li je hrkanje bolest?

Hrkanje samo po sebi je neprijatan zvučni fenomen koji se javlja tokom spavanja. Ne označava uvek bolest. Ukoliko se javlja povremeno, nije previše glasno i rpaćeno drugim simptomima sleep apnee najverovatnije se ne radi o bolesti već o fenomenu koji više smeta osobi koja spava sa hrkačem u odnosu na samo osobu koja hrče. Ukoliko imate i najmanju sumnju da je hrkanje kod vas pojava koja može biti patološka javite se stručnjaku koji će na pravi način proceniti da li je u vašem slučaju hrkanje bolest.

U slučaju dileme uvek se možete obratiti za savet stručnjacima, pulmolozima koji imaju velikio kliničko iskustvo (internista-pulmolog dr Darko Tasić,  plumolog-alergolog dr Violeta Kolarov, prim. dr Jadranka Trobok, pulmolog dr Zoran Marković) koji će u  ordinacije Limana  sprovesti potrebna ispitivanja kako bi se potvrdila ili osporila  dijagnoza sleep apnee.

Posledice nelečene Sleep apnee:

  • dnevna pospanost i smanjena koncentracija. Pospanost je nekada toliko izražena da osoba zaspe u toku razgovora ili pri obavljanju uobičajenih dnevnih aktivnosti. Osobe sa sleep apneeom imaju veći rizik da izazovu saobraćajnu nesreću ili dožive nezgodu na poslu (posebno ukoliko rade sa opasnim uređajima)
  • kardiovaskularna oboljenja (povišen krvni pritisak , infakrt srca, šlog, nepravilan srčani rad)
  • insulinska rezistencija i šećerna bolest tip 2
  • oštećenje funkcije jetre po tipu nealkoholne masne jetre
  • glasno grkanje, poremećaj raspoloženja i iritabilnost mogu negativno da utiču na socijalni život pacijenta

Kako se postavlja dijagnoza Sleep apnee?

Kada posumnjate na postojanje prekida disanja u toku spavanja važno je da se obratite stručjnaku koji ima dovoljno znanja iz ove oblasti. U ordinaciji Limana rade pulmolozi koji su svoje veliko kliničko iskustvo stekli radeći u Instuitutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici.  Razgovorom, pregledom i popunjavanjem različitih upitnika pulmolog dr Darko Tasić ili pulmolog-alergolog dr Violeta Kolarov ili pulmolog  dr Jadranka Trobok ili pulmolog dr Zoran Marković će u Internističko-kardiološkoj ordinaciji Limana proceniti kolika je verovatnoća da imate sleep apneu.

Ukoliko lekar smatra da imate umeren ili visok rizik za postojanje sleep apnee savetovaće vam da uradite respiratornu poligrafiju. Kada se potvrdi dijagnoza savetuje se dalje lečenje. U slučaju da prilikom pregleda regisrruju ozbiljni proremećaji disanja tokom spavanja ili pacijent ima ozbiljne pridružene bolesti vaš lekar će vam savetovati da uradite polisomnografiju.

Respiratorna poligrafija

Je neinvazivna metoda ispitivanja spavanja kojom se tokom cele noći uz pomoć malog uređaja tokom spavanja kod ispitanika meri protok vazduha kroz disajne puteve, stepen zasićenosti krvi kiseonikom (saturacija), puls i pokreti grudnog koša. Sprovodi se ambulanto tj. tokom ispitivanja pacijent spava u svojoj kući, u svom krevetu sa uređajem koji meri gore navedene parametre. Ovaj pregled se može obaviti u ordiniaciji Limana.

Na dan pregleda pacijent kod koga postoji sumnja na sleep apneu dolazi u ordinaciju Limana gde mu se objašnjava procedura ispitivanja, pokazuje način aplikacije uređaja za ispitivanje. Nakon potpisivanja odgovarajućih formurara pacijent odlazi sa uređajem koji dobija na korišćenje u svoj dom. Pre spavanja potrebno je da se pacijent istušira, obavi ličnu higijenu i u laganoj i čistoj odeći (majica obavezna) postavi aparat kako mu je objašnjeno te ode na spavanje u vreme u koje obično i ide na spavanje.  Potrebo je da  muškarci  imaju obrijanu bradu a žene skinu lak sa noktiju. 

Veoma je važno, da pacijent na dan ispitivanja izbegava popodnevno spavanje, primenu lekove za spavanje i konzumiranje pića sa kofeinom i alkoholom. Ukoliko koristi neku terapiju kao redovnu trebalo bi da o tome obavestiti lekara koji će proceniti da li je potreban prekid terapije na dan ispitivanja.

Respiratorna polisomnografija

Je neinvazivna metoda ispitivanja sna se izvodi isključivo u bolničkim uslovima. Potrebno je da pacijent prespava bar jednu noć u odgovarajućem Centru za medicinu sna. Tokom cele noći pacijentu se meri puls, električna aktivnost srca (EKG), saturacija kiseonikom, pokreti grudnog koša, položaj tela, pokreti nogu, protok vazduha kroz disajne puteve i električna aktivnost mozga (EEG).

Lečenje opstruktivne Sleep apnee

Najefikasniji način lečenja opstruktivne sleep apnee za većinu pacijenta je primena CPAP uređaja tokom spavanja. Ovaj uređaj preko maske obezbedjuje stalan protok vazduha kroz disajne puteve i sprečava njihovo zatvaranje što obezbeđuje da osoba provede čitavo spavanje bez prekida disanja.

Vaš pregled u ordinaciji Limana možete lako zakazati pozivom na 021 442224, na našem sajtu, ili nas uživo posetite na ovoj lokaciji.


fizicka-aktivnost-i-mrsavljenje.jpg

 

 

Zadovoljstvo koje nam pruža konzumiranje slatkiša (npr. čokoladice) traje nekoliko minuta. Sagorevanje kalorija koje smo uneli sa pojedenom čokoladicom zahteva oko 1h intenzivnog vežbanja. Dakle ovo sigurno nije jednostavan način gubitka viška kilograma.

nezdrava ishrana

 

Ukoliko planiraš da izgubiš oko 0,5 kg, potrebno je da sagororiš vežbanjem oko 3500 kCal. Taj proces može zahtevati dane umerenog vežbanja da bi ostvarili postavljeni cilj. Bolja strategija za gubitak kilograma uključuje 2  dugotrajnija pristupa.

 

Fizička aktivnost i smanjen unos kalorija

 

Važno je naglasiti da vežbanje, istina nimalo lak, niti brz način za sagorevanje unesenih kalorija, ima svoje značajne benefite na ceo organizam. Fizička aktivnost blago povećava stopu sagoveranja kalorija čak i u momentima kada ne vežbaš. Takođe povećan izntenzitet fizičke aktivnosti omogućava da se gubitak telesne težine odnosi na masnoću u telu, a ne na gubitak mišićne mase.

 

 

Proračun za jednostavan gubitak kilograma

proracun unosa kalorija i mrsavljenja

Ako startujemo sa jednostavnim brojem od 3500 – to je broj kCal koji je potrebno sagoreti da bi se izgubilo oko 0, 5 kg (tačnije 0,453 kg) telesne masti. Na osnovu ovog broja moguće je izračunati koliko kilograma telesne mase možemo izgubiti:

  • povećanjem fizičke aktivnosti,
  • smanjenim unosom kalorija ili
  • kombinacijom povećane fizičke aktivnosti i smanjenim unosom kalorija.

 

  1. Grubim proračunom moguće je brzom šetnjom ili džogingom sagoreti oko 100 kCal na svakih 1,6 pređenih kilometara. Precizni proračun koliko tačno kalorija ćete sagoreti tokom fizičke aktivnosti zavisi od mnogo faktora. To su: pol, godine života, koliko kilograma viška imate, koliko brzo hodate ili trčite. Dakle ukoliko ništa ne promenite u količini unosa kalorija, a samo povećate fizičku aktivnost možete očekivati gubitak telesne mase od 0,5 ( tačnije 0,453 ) kilograma, sa svakih pređenih dodatnih 35 milja (56 kilometara) brzog hoda.
  2. Žustrim hodom (prelazeći oko 4 milje odnosno 6,4 kilometra na sat) 30 minuta na dan, 5 dana u nedelji, prelazićete oko 10 milja (16 kilometara) nedeljno. To znači da je potrebno upražnjavati ovakvu fizičku aktivnost oko 3,5 nedelje kako bi izgubili 0,435km telesne mase. Naravno, ukoliko pri tome ništa ne izmenite u kaloriskom unosu.
  3. Ako intenzivirate svoju dijetu u smislu smanjenjem kaloriskog unaosa za 250kCAl na dan (što predstavlja ½ šolje sladoleda ili 2 zaslađena gazirana napitka). Možete izgubiti 0,5 (tačnije 0,453) kilograma tokom 2 nedelje.
  4. Ako unesete 250 kCal manje dnevno i žustro hodate 30 minuta tokom dana, biće vam potrebna samo 1 nedelja da smršate 0,5 kilograma. Naravno da će veće smanjenje kalorijskog unosa i dalje intenziviranje fizičke aktivnosti doprineti daljem ubrzanju gubitka kilograma.

 

Za bilo kakva pitanja i savete o ishrani i zdravom životu budite slobodni da nas nazovete na 066 442 224 ili zakažite konsultacije ovde.

 

 


blog-fizicka-aktivnost.png

Mi ne možemo da se borimo sa srčanim bolestima i šlogom bez Vas.

 

Aerobna fizička aktivnost je blagotvorna i sigurna za kardiovaskularni sistem. Preporučuje se 150 minuta aerobne fizičke aktivnosti nedeljno (30 minuta 5 dana u nedelji) ili 75 minuta aoerobne aktivnosti velikog intenziteta nedeljno. Ukoliko ne možete da sprovedete propisanu minutažu i manja aktivnost od preporučene ipak daje rezultate u smanjenju kardiovaskularnog rizika. Osoba koja je vodila sedetarni način života treba da počne sa laganim šetnjama i da postepeno povećava napor dok ne ostvari preporučeni nivo opterećenja.

 

Definicije i primeri različitih intenziteta fizičke aktivnosti

 

intenzitet fizičke aktivnosti

Metabolički ekvivalent (MET) je jedinica  koja se koristi za procenu metaboličke aktivnosti (potrošnje kiseonika) tokom telesne aktivnosti; 1 MET za potrebe metabolizma u mirovanju (osnovne životne funkcije ) su oko 3,5 mLO2/kg/min.

 

Uticaj fizičke aktivnosti na hipertenziju

uticaj fizičke aktivnosti na hipertenziju

 

Najčešća pitanja pacijenata:

 

U tekstu koji sledi saznaj koja je normalna i maksimalna srčana frekvenca u miru i naporu za tvoje godine i kako intenzitet vežbanja i drugi faktori utiču na tvoje srce.

 

Kako da dovedeš svoje srce do ciljne srčane frekvence?

U miru normalan broj otkucaja srce je između 60-90/minuti.

Dobro vreme da proverite svoju srčanu frekvencu (puls) u miru je ujutro, nakon dobro prespavane noći, pre ustajanja iz kreveta. Mnogi faktori poput: stresa, anksioznosti, hormona, lekova, fizičke kondicije… mogu uticati na puls.

Ako je osoba dobro utrenirana ili profesionalni sportista može imati puls manju od 40/min.

Što se tiče broja otkucaja srca u mirovanju, niže je bolje. Obično znači da vam je srčani mišić u odličnom stanju.

Maksimalna i ciljna srčana frekvenca

Tabela pokazuje ciljnu srčanu frekvencu u odnosu na godine života.

Maksimalna srčana frekvenca se grubo određuje kada se od 220 oduzmu godine života.

Makismalna srčana frekvenca osoba starosti 40 godina je 220-40=180

Ciljna srčana frekvenca tokom umerene fizičke aktivnosti treba da iznosi oko 50-70% maksimalne predviđene srčane frekvence, a tokom intenzivnog fizičkog napora oko 70-85% makismalne predviđene srčane frekvence.

godine starosti i fizička aktivnost

 

*SF je broj otkucaja srca u minuti

Mi ne možemo da se borimo sa srčanim bolestima i šlogom bez VAS.

Sada kada znaš ciljnu vrednost SF tokom vežbanja, možeš da pratiš puls i budeš siguran da se puls kreće u željenom opsegu (50-85% maksimalne predviđene srčane frekvence)

 

Kako se meri SF?

Postavite svoju ruku tako da je dlan okrenut na gore.

  1. Postavi svoj kažiprst i srednji prst suprotne šake na ručni zglob
  2. Pritiskom prstiju na dole osetićete puls
  3. Izbrojite otkucaje u 10 sekundi, a potom ih pomnožite sa brojem 6. Na taj način ćete dobiti broj otkucaja srca u minuti.

 

Primer:

fizička aktivnost, trčanje, zdravlje

Izbrojali ste 12 otkucaja u 10 sekundi, množenjem 12 * 6 = 72.

Srčana frekvenca ili broj otkucaja u minuti iznosi 72.

  • Ako vam je SF (puls) previsok znači da pretrujte, usporite!
  • Ako je puls suviše nizak, a intenzitet vežbanja doživljavate kao „lagan“ do „umeren“, potrebno je povećati intenzitet vežbanja naročito ukoliko želite da smršate.
  • Ukoliko ste upravo počeli da se bavite fizičkom aktivnošću razuman cilj je da tokom vežbanja dostignete 50% maksimalne predviđene srčane frekvence i da postepeno podišete intenzitet. Kada budeš u mogućnosti da vežbaš komforno ostvarujući 85% makismalne predviđene srčane frekvence u zavidnoj si formi, BRAVO!

 

ZANIMLJIVOST

Nedavno istraživanje pokazalo je da bi samo 5 do 10 minuta trčanja dnevno moglo povećati očekivan životni vek do tri godineTrčanje je blagotvorno za srce, doprinosi boljoj regulaciji krvnog pritiska, doprinosi čvrstini  kostiju i boljoj funkciji mozga.  Trčanje podiže raspoloženje, ubrzava metabolizam, pa čak olakšava i gubitak kilograma!

 

 

 


blog-gojaznost.png

Gojaznost poprima epidemijske razmere u poslednje tri decenije.

 

Gojaznost je hronično oboljenje koje može uzrokovati bojne zdravstvene komplikacije sa posledičnim smanjenjem kvaliteta i dužine života. Dokazano je da se životni vek skraćuje za mesec dana za svakih pola kilograma preko idealne telesne težine.

Danas se gojaznost smatra jednim od najvećih zdravstvenih problema u svetu. Ona se ne razmatra samo kao estetski problem već pre svega kao zdravstveni problem koji je povezan sa povećanim oboljevanjem i umiranjem. Tokom poslednjih par dekada procenat stanovništva sa gojaznošću raste čak i u zemljama u razvoju, uključujući i našu zemlju. Poražavajuće je što se gojaznost sve češće javlja i u dečjem uzrastu.

 

 

Gojaznost nastaje kada unos energije putem hrane i pića prevaziđe dnevne potrebe.

 

Gojazni ljudi često podcenjuju svoj dnevni unos hrane. Centralna gojaznost (androidni tip gojaznosti) povezana je sa pojavom metaboličkih, kardiovaskularnih i malignih oboljenja.

Definicija povećanog obima struka ≥102 cm u muškaraca i ≥88 cm u žena.

nezdrava ishrana

Zdravstvene komplikacije koje gojaznost može uzrokovati su:

  • Povišen krvni pritisak (hipertenzija)
  • Oboljenja mozga, srca i krvnih sudova
  • Šečernu bolest (dijabetes mellitus)
  • Povišene masnoće u krvi (hiperlipidemija)
  • Oboljenje kičme i zglobova
  • Neke vrste raka
  • Oboljenje sistema za varenje (hijatus hernija, refluks, upala pankreasa, kamen u žučnoj kesi)
  • Pikvikov sindrom ili sleep apnea sindrom
  • Psihički poremećaji (depresija i dr.)

 

ČINJENICE:

  • Dijabetes mellitus (šećerna bolest) može nastati kao čak i kao posledica umerene gojaznosti jer masno tkivo povećava rezistenciju na inzulin.
  • Oko 1/3 osoba koje imaju povećanu telesnu težinu za oko 15 kg preko idealne telesne težine imaju hipertenzijuosobe sa telesnom težinom koja je za 10% veća od normalne imaju za 20% veći rizik da obole od bolesti srca i krvnih sudova. Naročito se tzv. androidni tip gojaznosti (stomak izgleda jabuke) povezuje sa kardiovaskularnim bolestima.
  • Gojazne osobe često imaju povišen holesterola u krvi. Pokazano je da oko 30% osoba može regulisati povišen holesterol pravilnom ishranom i fizičkom aktivnošću.
  • Gojaznost povećava rizik od nastanka karcinoma debelog creva i prostate kod muškarca, dok kod žena povećava rizika za karcinom dojke, materice i jajnika (rizik je veći za 3 do 7 puta).
  • Kod gojaznih osoba se mnogo češće dijagnostikuje holelitijaza ( kamen u žučnoj kesi) što se povezuje sa povišenim holesterolom (kod gojaznih žena je taj rizik veći za 6 puta).
  • Hiperventilacioni sindrom ili sleep apnea se češće javlja kod gojaznih i karakteriše se kratkim prekidima disanja u snu sa posledičnim nepravilnostima srčanog rada i mogućim srčanim infarktom, ali je prepoznata povezanost is a neregulisanom hipertenzijom.

 

Kako lečiti gojaznosti?

blog gojaznost

  • Neophodna je redukcija kalorijskog unosa
  • Savetovati povećanje fizičke aktivnosti
  • Promenom načina života
  • Nekada je neophodna i terapija lekovima
  • Postoji i hirurški način lečenja gojaznosti

 

Lečenje gojaznosti se mora sprovoditi pod stručnim nadzorom da bi se sprečile brojne komplikacije kao što su poremećaji tečnosti i elektrolita, ozbiljna oštećenja kardiovaskularnog sistema, nedostatak minerala i vitamina, pojave ili pogoršanje žučnih kamenaca, osteoporoze  i dr.

Internističkim pregledom je prvo utvrđuje stepen i eventualni uzrok gojaznosti (nekada to može biti oboljenje žlezda sa unutrašnjim lučenjem), a zatim se za svakog bolesnika uzimajući u obzir njegove zdravstvene i druge specifičnosti, zatim se pravi individualni plan lečenja.

  • Gojaznost se uvek leči pod nadzorom lekara
  • Primena neproverenih metoda lečenja nosi velike rizike po zdravlje pacijenta
  • Bezbedan gubitak u telesnoj težini je ½ do 1 kg nedeljno
  • Fizička aktivnost i promena načina života su obavezni sastavni delovi lečenja  gojaznost

 

Da li bolujem od gojaznosti?

BMI (index telesne mase ) omogućava procenu uhranjenosti osobe starijih od 20 godina.

BMI( kg/m2 )= telesna težina (kg) / (telesna visina, m)2

zdrava telesna tezina

gojaznost klase

 

ZANIMLJIVOSTI

Unošenjem dodatnih 100 kCal  svaki dan može doprimeti porastu telesne težine od 4,5kg u godinu dana (razlika može biti u konzumiranju cappuccino ili late kafe ili konzumiranje 100gr punomasnog sira svaki dan umesto polumasnog).

Deficit od 500-600kcal/dan rezultuje u gubitku 0,5-1kg svake nedelje. Ovaj deficit u kalorijskom unosu daće rezultate nezavisno od početne telesne težine i vrste dijete. Gubitak telesne težine biće rezultat smanjenog unosa hrane i povećanja fizičke aktivnosti. Naučna istraživanja pokazala su da osoba sa prekomorenom telesnom težinom ili gojazni mogu znatno poboljšati zdravlje samnjenjem svoje težine za samo 10%.

Klinički značajan gubitak telesne težine (više od 5% težine) kod osoba sa prekomernom telesnom težinom  ili gojaznih udružen je sa poboljšanjem kontrole krvnog pritiska, niva LDL holesterola, triglicerida i šećera u krvi.


kako-se-hraniti-BLOG-preview.jpg

Preporučuje se mediteranska ishrana

 

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) još uvek nije pronašla nijednu manu ovoj ishrani i preporučuje je kao najzdraviju ishranu za čoveka. Bazira se na:

  • 8-10 porcija voća i povrća na dan (ukupno do 400gr)
  • > 3 porcije (> 20gr ) žitarica od celog zrna na dan
  • Maslinovo ulje čini srž mediteranske ishrane, najzdravije je ako se konzumira kao preliv za salatu
  • Konzumirajte ribu bar 2 puta nedeljno (tuna, sardina, skuša, losos)
  • Savetuje se veća upotreba sveže u odnosu na obrađenu hranu
  • Voda je glavni napitak u mediteranskoj ishrani – savetuje se izbegavanje gaziranih i zaslađenih pića
  • Umerena konzumacija alkohola: zdravo je uz večeru dnevno popiti 1dl vina
  • Orašasti plodovi, semenke i mahunarke treba da se unose svakodnevno (dnevno do 30gr)
  • Mlečni proizvodi se preporučuju sa niskim sadržajem masnoće i ne više od 2 puta dnevno
  • Smanjen unos soli (do 5gr na dan)

Preporučuje se 8-10 porcija voća i povrća na dan (ukupno do 400gr).

 

Kolika je veličina porcije?

porcije zdrave ishrane

 

 

Mediteranska ishrana preporučuje voće i povrće zbog:

  • visokog sadržaja rastvorljivih vlakana pa tako imaju nizak glikemijski indeks
  • visok sadržaj antioksidanasa i folne kiseline i kalijuma
  • nizak procenat masnoće te malo kalorija

 

Kako voće i povrće smanjuju KV?

  • zdrava ishranaSmanjuju nivo holesterola jer smanjuju apsorpciju masti
  • Štite od formiranja oksidisanog LDL holesterola
  • Štite od štetnih slobodnih radikala
  • Smanjuju nivi homocisteina
  • Smanjuju krvnih pritisak (hipertenziju)
  • Pomažu u kontroli telesne težine
  • Poboljšavaju kontrolu glikemije u dijabetičara
  • Preporučen unos je minimum 5 porcija, a najbolje 8-10 porcija
  • Moguće je kombinacija voća i povrća ali veći udeo treba da je u povrću
  • Pokušaj da kombinuješ više boja kako bi uneo što više različitih vitamin i menerala
  • Sveže, smrznuto ili konzervirani prirodni sokovi su u redu
  • Smuti se računa kao jedna porcija
  • Krompir se ne računa kao porcija voća ili povrća
  • Jednino voće koje treba izbegavati je sok od grejfruta ukoliko ste na terapiji nekim statinima jer mogu faforiziovati pojavu neželjenih efekata statina

Šta sve podrazumeva mediteranska ishrana?

Ugljenihidrati

Predstavljaju glavni izvor energije iz biljne hrane

Dele se u dve grupe:

  • Svarljivi UH koji postprandijalno (posle jela) dižu nivo šećera u krvi, što je osnovna za nesmetanu funkciju mozga i funkciju telesnih tkiva
  • Nesvarljivi UH koji postprandijalno ne dižu nivo šećera u krvi i važni su za funkciju gastrointestinalnog trakta (Sistema za varenje)

Hrana sa niskim Glikemskim indeksom (Glikemijski indeks označava brzinu kojom raste nivo šećera u krvi u zavisnosti od hrane koja se konzumira.) omogućava kontrolu telesne težine (smanjuje potrebu za čestim obrocima, duži je osećaj sitosti, povećava insulinsku senzitivnost, poboljšava kontrolu dijabetesa, samnjuje rizik od KVB, poboljšava lipidni profil i smanjuje simptome kod policističnih jajnika.

 

Upotreba žitarica od celog zrna

  • Preporučeno je 3 puta u toku dana konzumirati proizvode od celog zrna u zamenu za prerađene proizvode od belog brašna

 

Vlakna  (pomažu u smanjenju LDL holesterola)

  • preporučen je unos 25-30gr vlakana na dan, koja sadrže 7-13gr rastvorljivih vlakana . Primeri namirnica koje sadrže rastvorljiva vlakna su voće, ovas ječam i leguminoze (grašak i boranija)

 

Orašasti plodovi

  • bogati su proteinima, nezasićenim masnim kiselinama i vlaknima
  • Vrlo su kalorisjski bogati (60gr kombinovanih orašastih plodova sadrži oko 400kcal)
  • Preporučen je svakodnevni unos raznih orašastih plodova poput oraha, badema, lešnika, indiskog oraha, pistaća, kikirikija narano neslanih i u kombinaciji sa medom ili drugim zaslađivačima

 

Koliko proteina je potrebno odrasloj osobi na dan?

  • 0,75-0,83gr po kg idealne telesne težine na dan
  • Izvor proteina može biti životinskog porekla poput mesa, ribe jaja i biljnog kao što su mahunarke, soja, orašasti plodovi

Potrebno je uvek odstraniti vidljive masnoće sa mesa pre termičke obrade, uvek izbarati mršava mesa (poput belog mesa živine, ribu)

Biraj uvek mlečni proizvod sa niskim udelom masnoće!!!!

Potrudi se da ne pripremaš meso na vrelom ulju, pokušaj sa:

  • kuvanjem,
  • pripremi na pari
  • pripremi na grilu ili
  • pečenjem

 

Koliko je preporučen unos soli na dan?

kolicina soli za ishranu

So je esencijalni nutritient, odgovoran i za regulaciju telesne tečnosti, krvnog pritiska i gradijenta na nivou ćelijske membrane. Visok unos soli izaziva visok krvni pritisak i povišenje rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Preporučen je unos MANJE OD 5gr/dan. Dokazana je benefit od smanjenja unosa soli na visinu krvnog pritska i kardiovaskularni rizik (redukcija soli na manje od 3gr dnevno mogla bi sniziti sistolni krvni pritisak za 3,5mmHg)

Savetuje se zabrana:

  • držanja slanika za stolom, i dosoljavanje hrane.
  • Konzumiranje namirnica sa visokim sadržajem soli (suhomesnati dimljeni proizvodi, soja sos, gotova jela, hleb i žitarice , sir, supice iz kesice.
  • Korišćenje alternativnih namirnica za začinjavanje hrane
  • Ne savetuje se zamena za so

Alternativa za so za začinjavanje hrane:

  • Biljni začini (bosiljak, oregano, majčina dušica),
  • Sok od limuna
  • Beli luk
  • Biber
  • Sirće,
  • čili

 

 

Zakažite svoj pregled ili konsultacije u ordinaciji Limana:
Kontaktirajte nas


mediteranska-ishrana-1200x800.jpg

Mediteranska ishrana uključuje tradicionalne navike života ljudi iz predela Grčke, Italije, Španije i Francuske. Sama ishrana ima niz definicija jer varira u zavisnosti od zemlje i regiona.

Ali generalno, to je ishrana bazirana na velikoj količini povrća, mahunarki, orašastih plodova, pasulja, žitarica, ribe i maslinovog ulja. Obično uključuje nizak nivo mesa i mlečnih proizvoda. Mediteranska ishrana je povezana sa dobrim zdravljem, uključujući i zdravije srca.

Postoji mnogo teorija o tome koja ishrana je najbolja za čovekov organizam, a te teorije su se kroz vreme menjale u velikim merama. Ipak, naučne činjenice su one kojima treba da verujemo, a to je da mediteranski narodi – Francuzi, Italijani, Grci i Španci najduže žive.

Ovaj fenomen se prati od Drugog svetskog rata do danas. Sprovođena su mnoga istraživanja od strane renomiranih istraživača i rezultati su zaista zadivljujući.

Mediteranska ishrana
Mediteranci žive duže i to je naučna činjenica

The New England Journal of Medicine radio je više istraživanja na ovu temu, a nedavno su objavili i studiju rađenu na uzorku od 22000 Grka, koji su svoju ishranu bazirali na mediteranskoj ishrani. Rezultati su pokazali da su ovi Grci živeli duže od ostalih.

Takođe, još jedno istraživanje ovog medicinskog časopisa objavilo je rad o tome kako mediteranska ishrana utiče na prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Rezultati su pokazali da oni koji su se hranili mediteranskom ishranom mnogo ređe boluju od kardiovaskularnih bolesti nego oni koji su se hranili redukovanom ishranom.

Takođe, ova studija, ali i mnoge druge su pokazale da je mediteranska ishrana najjača u odbrani protiv koronarne bolesti. Celu studiju pročitajte ovde.

Pored toga, British Journal of Cancer objavio je nekoliko radova na temu kako mediteranska ishrana utiče na prevenciju raka. Pokazali su da žene koje se hrane mediteranskom ishranom imaju 57% manje šanse da obole od raka materice. Istraživanje italijanskih naučnika je pokazalo da mediteranska ishrana smanjuje mogućnost pojavljivanja malignog melanoma, najsmrtonosnijeg oblika raka kože.

Ispitivanje sprovedeno na 8 000 Italijana, pokazalo je da su oni koji su redovno jeli picu (sa tanjom korom, manje sira, više sosa od paradajza i bosiljka), bili za 59 procenata manje podložni oboljevanju od raka jednjaka i imali 26 procenata manje šanse da dobiju rak debelog creva. 

JAMA: The Journal of the American Medical Association je objavio izveštaj o koristi mediteranske ishrane. Studija je obuhvatila 2000 muškaraca i žena, starosti od 70 do 90  godina u 11 evropskih zemalja, koji su bili praćeni više od 10 godina. Verovatnoća da oni koji su se pridržavali mediteranske ishrane umru tokom istraživanja bila je za 50% manja. 

Ako bismo vam pisali o svim studijama koje su pokazale da je mediteranska ishrana najbolja ishrana za čovekovo zdravlje i dug život – taj život bi vam prošao u čitanju ovog teksta, jer zaista – bezbroj studija pokazuje njene dobrobiti.

A još ćemo samo reći da je mediteranska ishrana jedina ishrana kojoj Svetska zdravstvena organizacija još uvek nije pronašla nijednu manu i koju preporučuje kao najzdraviju ishranu za čoveka.

 

Šta podrazumeva mediteranska ishrana?

Pored toga što je zdrava, mediteranska ishrana se smatra vrlo ukusnom. 1993. godine je Oldways u saradnji sa Harward School of Public Health i Svetskom zdravstvenom organizacijom kreirao piramidu mediteranske ishrane, koja se smatra najzdravijom ishranom na svetu. Ovde možete preuzeti piramidu.

piramida mediteranske ishrane

Velike količine povrća u mediteranskoj ishrani

 mediteranska ishrana

Mediteransku ishranu odlikuje velika količina povrća – to znači da se u gotovo svakom vašem jelu treba pronaći neki plod povrća kao što su paradajz, kelj, brokoli, spanać, šargarepa, krastavci, luk…

Sve vrste povrća imaju blagotvorno dejstvo na zdravlje.

Sveže voće u mediteranskoj ishrani

voće mediteranska ishrana

Voće se takođe nalazi na dnu piramide mediteranske ishrane, što znači da ga treba često konzumirati. Naravno, to ne znači da treba da jedete samo voće, već da ga možete koristiti u svojim obrocima. Ono može biti odlična zamena za slatko kod onih koji su ljubitelji slatkiša. 

Sveže voće kao što su banane, smokve, datulje, grožđe, dinje i drugo imaju blagotovorno dejstvo za organizam. 

Mediteranska ishrana je bogata potrošnjom mahunarki

 

Mediteranska ishrana podrazumeva i konzumiranje mahunarki, pasulja, oraha i semena kao što su bademi, orasi, suncokret, grašak i različite vrste pasulja. Dobra stvar kod ovih namirnica je što ćete se brzo zasititi od njih i sitost će trajati dugo, tako da su i male porcije dovoljne za zdrav obrok.

Integralne žitarice

žitarice

Integralne žitarice kao što su celo zrno pšenice, zoba, ječma i heljide veoma su pogodne po zdravlje. Tu se ubraja i konzumacija kukuruza i smeđeg pirinča, a možete napraviti i pastu od brašna ovih zdravih žitarica. Ovo, naravno, ne podrazumeva da ih konzumirate baš u svakom obroku i treba da ih konzumirate na zdrav način.

Maslinovo ulje – glavni izvor masti u mediteranskoj ishrani

 maslinovo ulje u mediteranskoj ishrani

Maslinovo ulje je najčuvenije među zdravim uljima i čini srž mediteranske ishrane. Poznato je da stanovnici oko Sredozemlja, koji koriste maslinovo ulje, manje obolevaju od kardiovaskularnih bolesti. Najzdravije je ako se konzumira u dinstanim jelima ili kao preliv za salatu.

Kupujte devičansko maslinovo ulje, proverenih proizvođača i ne žalite da date koji dinar više – ovo je pametno ulaganje, jer vrlo malo maslinovog ulja čini čuda – posebno kada je u pitanju pasta! Ako volite, odaberite organsko ili maslinovo ulje sa nekim od dodataka – naseckanim belim lukom, papričicom, tartufima, ruzmarinom… 

Takođe, u mediteranskoj ishrani blagodet po zdravlje imaju i avokado i ulje avokada.

Mlečni proizvodi 

mlečni proizvodi mediteranska ishrana

Mediteranski sirevi su poznati po ukusu, ali i po zdravlju. Mediteranska ishrana obiluje sirevima, jogurtom, grčkim jogurtom i drugom mlečnom hranom. Potrudite se da ove namirnice ne jedete prečesto. Umerenost u svemu je put ka zdravlju.

Riba i plodovi mora

 

Riba kao što su losos, sardine, ostrige, tuna, orada i brancin imaju velike blagodeti po organizam.

Morski plodovi su veoma ukusni specijaliteti koji predstavljaju porciju zdravlja.

  riba i plodovi mora u ishrani

Jaja i belo meso

Jaja i belo meso su izvori proteina, što znači da predstavljaju važan faktor u ishrani – ipak, ne treba ih jesti previše često. Jesti ove namirnice jednom nedeljno je sasvim dovoljno. Tu spadaju bela mesa kao što je pileće, pačije i ćureće, a od jaja se preporučuju kokošje, prepeličije i pačije.

Crveno meso i slatkiši

 

Naš narod je poznat po ljubavi prema crvenom mesu. Ovde ćemo vas razočarati – crveno meso ne bi trebalo jesti previše često, najviše jednom nedeljno, čak i ređe.

Tada crveno meso može da nam donese zdravlje, ukoliko se prečesto jede, može negativno da utiče na organizam. 

Šećeri i veštački šećeri su najveći neprijatelji našeg organizma, trudite se da ih potpuno izbacite, ukoliko možete da izdržite. Voće je dobra zamena za šećere, a ukoliko baš ne možete da izdržite, jednom nedeljno priuštite sebi neki manji slatkiš – ne preterujte!

Voda i vino

Voda je glavni napitak u mediteranskoj ishrani – ovo je potpuno očekivano s obzirom na to da je voda najzdravije piće za čoveka i da je 75% našeg organizama sačinjeno od vode. Trudite se da izbegavate gazirana i zaslađena pića.

Vino možete i treba da pijete u manjim količinama i to obavezno uz obrok. Preporučeno je uz večeru dnevno popiti 1dl vina. Najbolje bi bilo da odaberete kvalitetno vino, kako biste iz njega izvukli najbolje za svoje zdravlje.

Smernice za pravilnu mediteransku ishranu

Pošto mediteranska ishrana predstavlja jednim delom način života, a ne dijetu za mršavljenje od 10 dana, ona se ne može svesti na jedan određeni plan obroka, ili grupu hrane, važno je samo slediti smernice za maksimalni učinak.

Da biste se pravilno hranili mediteranskom ishranom, pratite sledeće smernice:

  • Fokusirajte se na voće i povrće i napravite ih glavnim delom ishrane.
  • Jedite pasulj, mahunarke, orašaste plodove i cela zrna dnevno.
  • Začinite hranu sa biljkama umesto soli, nezdravih masti, šećera i veštačkih začina.
  • Kuvajte hranu sa maslinovim ili avokadovim uljem kao standard, umesto maslaca.
  • Fokusirajte se prvenstveno na ribu.
  • Jedite manje od 200 grama pilećeg ili crvenog mesa nedeljno.
  • Ograničite unos slatkih i visoko-šećernih namirnica i bazirajte većinu unosa slatkiša na voće.
  • Hrana treba da bude što je više moguće sveža i neprerađena.
  • Iako ishrana sadrži masne masti, još uvek postoji visok sadržaj masti, tako da bi porcija trebalo da bude umerena za najbolje rezultate.
  • Ključni deo mediteranske kuhinje je jedenje s drugima i deljenje zdravih, hranjivih obroka. To je sjajan način za pristup ishrani uz podršku porodice ili bliskih prijatelja.Oni mogu pomoći u jačanju promena. Ovi koraci, zajedno sa aktivnim životnim stilom, mogu dovesti do smanjenja štetnijih prehrambenih ekscesa prosječnog američkog plana obroka.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa mediteranskom ishranom, ili želite detaljnija uputstva kako da pređete na mediteransku ishranu, Limana radi sa pacijentima iz oblasti higijene ishrane i možete da zakažete pregled kod nas.

Mediteranska ishrana vam je skupa?

Da, mediteranska ishrana možda nije najpogodnija ishrana po vaš novčanik, međutim imamo razloge zbog kojih biste promislili da li vam je zaista skupa?

Često nam dolaze pacijenti koji puše i po nekoliko pakovanja cigareta dnevno – kada biste stavili na papir prestanak pušenja i prelazak na mediteransku ishranu, sagledali biste koliko je to pogodno po vaš džep.

Mnogi ni ne shvataju koliko ih zapravo novčano košta nezdrava hrana koju jedu – jer su im potrebne mnogo veće količine, a pritom negativno utiču na zdravlje. Mediteransku ishranu odlikuje voće, povrće i žitarice što je na našim prostorima vrlo pristupačno.

Potrudite se da uštedite za ribu i maslinovo ulje i ne samo da ćete dati zdravlje vašem organizmu, bićete raspoloženiji, koncentrisaniji i odmorniji jer zdrava ishrana utiče i na duh i na telo. 


Untitled-design.jpg

Kako bi prevenirali veliki broj srčanih udara i moždanih udara kreirali smo listu životnih promena koje možete uvesti ove godine i tako uticati na očuvanje srca. Nedavno je pokazano da je polovina srčanih smrti uzrokovana faktorima rizika na koje se može uticati i koje možemo kontrolisati! 

Zato, evo 10 životnih navika ljude sa zdravim srcem:

1. Izbegavajte sve proizvode od duvana

Treba da izbegavate sve proizvode od duvana, a naročito pušenje cigareta da biste očuvali zdravo srce. Pušenjem uzrokovane srčane bolesti su posledica konzumacije duvana – što je dobro poznato. Takođe, oko 30% svih srčanih smrti svake godine je u vezi sa pušenjem cigareta.

 

2. Merite krvni pritisak jednom mesečno da biste očuvali zdravo srce

Krvni pritisak je povišen ako iznosi preko 140/90 mm Hg. On je vodeći uzrok smrti globalno, a što je najvažnije spada u faktore rizika za srčane bolesti na koje se može uticati. Skoro je pokazano da je niži krvni pritisak bolji za dugovečnost i prevenira razvoj srčanih bolesti. „Konsultujte svog lekara kolike treba da budu vrednosti vašeg krvnog pritiska i ukoliko Vam prepiše lekove uzimajte svoje lekove po preporuci.

 

3. Kontrolišite svoju telesnu težinu

Kontrolišite svoju telesnu težinu kako bi indeks telesne mase (BMI) bio u rasponu 18-25 kg/m2. Povišen BMI, odnosno gojaznost i povišen sadržaj masti u telu, je udružen sa povišenim rizikom za razvoj srčanih bolesti. 

 

4. Jedite zdravo

Zdrava ishrana čuva zdravo srce i podrazumeva povećan unos povrća, voća, proizvoda od celog zrna žitarica, niskomasno ili nemasno mleko, morsku hranu, leguminoze i orašaste plodove. Potrebno je biti umeren u konzumiranju alkohola (odrasla populacija) kao i manje konzumirati crveno meso i mesne prerađevine. Smanjena upotreba zaslađene hrane, pića i rafinisanih ulja. Pokazano je da Mediteranska dijeta redukuje razvoj srčanih bolesti.

Balansirana dijeta Nacionalnog zdravstvenog servisa (NHS) u Engleskoj je jednostavna i laka za primenu. Više o njoj pogledajte na sledećem videu:

 

5. Vežbanje

Potrebno je baviti se fizičkom aktivnošću umerenog intenziteta najmanje 150 minuta (ciljna srčana frekvenca od oko 50-70% maksimalne srčane frekvence) ili 75 minuta intenzivnog treninga (ciljna srčana frekvenca 70-90% tvoje maksimalne srčane frkvence) nedeljno. Nedavno je pokazano da je čak i mala fizička aktivnost povezana sa nižim rizikom za razvoj srčanih bolesti, ali viša fizička aktivnost može voditi čak i većem sniženju smrtnosti od srčanih bolesti.

6. Spavajte za zdravo srce

Dokazi ukazuju da dovoljno sna (≥7 sati) pozitivno utiče na nižu smrtnost od srčanih oboljenja.

7. Ostanite hidrirani

Povišen hematokrit i povećana viskoznost krvi su povezane sa neželjenim kardiovaskularnim događajima. Uzimanje dovoljne količine tečnosti na dan (5 ili više čaša vode) je povezano sa manjim rizikom za smrt od strane kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa uzimanjem manje količine tečnosti na dan.

 

8. Vakcinišite se protiv virusa gripa da bi Vaše srce ostalo zdravo

Veruje se da bi podsticanje vakcinisanja protiv gripa kad god je indikovano, naročito onih sa poznatim srčanim oboljenjima i srčanom slabošću, smanjilo mogućnost nastanka srčane smrti, a takođe je pokazano da smanjuje mogućnost nastanka atrijalne fibrilacije.

 

9. Uživajte u zdravim odnosima sa ljudima koji Vas okružuju i sa svojim
okruženjem

Kvalitet i kvantitet Vaših socijalnih odnosa je povezan sa Vašim ukupnim zdravstvenim stanjem i rizikom za smrt. Srčane bolesti su povezane sa životnim stresnim situacijama, stresom na poslu, i psihološkim stresom u bilo kom trenutku u životu.

 

10. Pratite uputstva za primarnu prevenciju kardiovaskularnih bolesti i šloga i promociju zdravlja i smanjenje smrtnosti

Poznato je da muškarac koji je nepušač, fizički aktivan (šetnja/vožnja bicikla više od 40 minuta na dan) sa obimom struka ispod 95 cm, koji umereno konzumira alkohol (do 28 gr alkohola na dan), a ishrana mu se zasniva na povrću i voću, leguminozama, orašastim plodovima, mlečnim proizvodima sa niskim sadržajem mlečne masti, ribi i proizvodima od celog crna žitarica, ima 86% niži rizik za infarkt miokarda u odnosu na one koji ne poštuju navedena pravila. Žene održavanjem zdravog načina života mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti za 73%.

 

Nakon što ste pročitali ovaj tekst shvatićete da većinu ovoga već znate, ali, mi smo tu i naša je obaveza kao lekara da svakodnevno podsećamo na to koliko je prevencija važna i koliko je važno da brinete o svom zdravlju ne onda kada ste bolesni, već svakog dana – jer tako ga čuvate.

 

U ordinaciji Limana možete obaviti veliki broj preventivnih pregleda i dobiti savete za očuvanje zdravlja. 


bolest-mitralnog-zaliska.png

Pre nego što saznate kako prepoznati i tretirati bolesti mitralnog i aortalnog zaliska, najpre ćemo odgovoriti na pitanje – šta je mitralni zalistak? Mitralni zalistak nalazi se između leve pretkomore i leve komore. Ima dva listića i omogućava protok krvi iz pretkomore u komoru u fazi punjenja komora odnosno dijastole. U fazi sistole, tj. istiskivanja krvi iz leve komore u aortu, mitralni zalistak se zatvori tako da sva krv ide direktno u aortu, odnosno tkiva i organe. Na taj način mitralni zalistak funkcioniše kao jednosmerna valvula koja omogućava punjenje krvi iz leve pretkomore u levu komoru, a sprečava povratak krvi iz leve komore u levu pretkomoru u fazi sistole. Bolesti mitralnog i aortalnog zaliska.

Šta su simptomi bolesti mitralnog zaliska?

Mnogi pacijenti sa prisutnom bolešću mitralnog zaliska nemaju tegobe, iako je insuficijencija značajna. Kada se simptomi razviju oni uključuju nedostatak vazduha, slabost, malaksalost, gubitak energije, oticanje potkolenica  i palpitacije.

Kako se mitralna insuficijencija dijagnostikuje?

Prvi korak je slušanje stetoskopom. Upotrebom stetoskopa lekar će čuti šum, koji predstavlja turbulentan tok krvi kroz abnormalnu valvulu. Dijagnoza se potvrđuje ehokardigarfskim pregledom.

Disfunkcija papilarnog mišića (papilarni mišići ne radi adekvatno) može nastati zbog srčanog udara ili kardiomiopatije i srčane slabosti. Ovo može uzrokovati insuficijenciju zaliska. Ruptura papilarnog mišića (obično nakon infarkta miokarda) može uzrokovati akutnu regurgitaciju krvi, koja dovodi do opterećenja pluća tečnošću, izazivajući otežano disanje i kongestivnu srčanu slabost.

Šta je prolaps mitralne valvule?

Prolaps mitralne valvule je često stanje kod koga su listići mitralne valvule voluminozniji i nepotpuno se zatvaraju.

 

Bolest aortnog zaliska javlja se kada aortni zalistak ne radi adekvatno. Ovo može nastati zbog:

  • Stenoze aortnog zaliska: kruti, spojeni, nepokretni listići vode do suženja aotrne valvule, koja limitira ili blokira protok krvi. Stenoza aortne valvule pojavljuje se kada depoziti kalcijuma nataloženi na listiće valvule ometaju njihovu pokretljivost. Stenoza se može pojaviti na normalnoj trolisnoj aortnoj valvuli (3 listića) ili na bikuspidnoj (2 listića).
  • Regurgitacija aortne valvule (takođe nazvana valvularna insuficijencija): listići valvule se ne zatvaraju adekvatno. Regurgitacija limitira anterogradni protok krvi kroz aortnu valvulu. Regurgitacija može biti uzrokovana polapsom, infekcijom valvule (endokarditisom), dilatacijom aorte (aneurizmom), reumatskom bolešću valvule.

Bolest aortne valvule može biti  urođena (kongenitalna bolest aortne valvule ) ili stečena nastala tokom vremena. Kod stečene bolesti aortne valvule, promene se dešavaju na nivou strukture valvule.  Stečene bolesti aortne valvule uključuju:

  • Infektivni endokarditis bakterijska infekcija valvule, uzrokovana ulaskom bakterije u krvotok sa udaljenog mesta infekcije, napadajući površinu vašeg srca. Čak i mala infekcija, kao što je absces zuba može uzrokovati ozbiljan bakterijski endokarditis aortne valvule.
  • Reumatska groznica je obično uzrokovana bakterijskom upalom grla, kao što je Streptokokna infekcija grla. Sama valvula nije zaražena tokom reumatske groznice, ali antitela koja se stvore u telu da bi se borila sa infekcijom reaguju sa valvulama srca, uzrokujući  rigidnost i fuziju listića aortne valvule.
  • Degeneracija aortne valvule je sledeći uzrok stečene bolesti aortne valvule. Kod mnogih pacijenata listići aortne valvule se degenerativno menjaju i postaju kalcifikovani tokom vremena. To je najčešći uzrok stenoze aortne valvule, kod osoba starijih od 65 godina. 
  • Ostali uzroci bolesti aortne valvule uključuju: infarkt miokarda, sifilis, hipertenziju, aneurizmu aorte, bolest vezivnog tkiva, i manje učestalo tumori, neke vrste lekova i radijacija.

I stenoza i insuficijencija mogu izazvati ozbiljne srčane posledice, uzrokujući nastanak sledećih simptoma:

  • Nedostatak vazduha (dispnea)
  • Slabost
  • Smanjen kapacitet fizičke aktivnosti
  • Nesvesticu i gubitak svesti (sinkopa)
  • Srčanu slabost
  • Plućnu hipertenziju
  • Plućni/sistemski edem
  • Bol u grudima (angina)
  • Aritmije
  • Krvne ugruške (tromboembolizam) koji mogu uzrokovati šlog.

Valvularni problemi mogu biti uzrokovani infekcijom, srčanom bolešću, traumom ili kongenitalnom valvularnom manom i može biti zahvaćena izolovano jedna valvula ili više valvula. Bolest valvula desne strane (trikuspidna, plućna) je mnogo ređa u odnosu na učestalost valvularne bolesti leve strane (aortna, mitralna). Grubo 90% valvularnih bolesti je hronično, razvijajući se postepeno tokom mnogo godina. Komplikacije preboljene reumatske groznice, urođene srčane mane i starost uzrokuju većinu hroničnih valvularnih bolesti. Preostalih 10% valvularnih bolesti koje nastaju akutno (tokom par dana ili par nedelja) su obično komplikacija skorašnjeg infarkta miokarda ili infekcije.

Bolest koronarnih arterija udružena sa problemima srčanih valvula

Ukoliko Vam je postavljena dijagnoza značajne koronarne bolesti udružene sa valvularnom patologijom benefit od hirurgije će biti značajniji. Naravno to svakako podiže rizik od operacije, naročito ukoliko su prisutna ozbiljnija oštećenja vašeg srca.

Za razliku od hirurške revaskularizacije bajpas (engl. bypass) graftovima (engl. Coronary artery bypass grafting -CABG), valvularna hirurgija obuhvata mnogo različitih operacija. Kako postoji četiri srčane valvule, njihova disfunkcija može da se ispolji na više različitih načina. Valvule mogu biti rekonstruisane ili zamenjene velikim brojem tehnika. Ponekad više valvula u kombinaciji sa hirurškom revaskularizacijom miokarda treba da bude rekonstruisano ili zamenjeno.

Kako se kod bolesnika sa prisutnom značajnom koronarnom bolešću i udruženom valvularnom patologijom razmatra veliki broj različitih procedura, nije lako dati definitivni odgovor. Sa druge strane nova valvula, zamena aortne valvule, ili rekonstrukcija mitralnog zaliska donosi značajno poboljšanje kvaliteta života pacijenata, zbog čega bi bilo vredno rizikovati.

Naročito je važno imati iskusan hirurški tim koji će voditi brigu o Vama! Sve konsultacije u vezi kardiohirurškog tretmana možete obaviti kod kardiologa u ordinaciji Limana, pregled možete zakazati na ovom linku.


Ordinacija Limana 2019. Sva prava zadržana.

Call Now Button